Tržište nekretnina u preokretu: Zašto se tražnja seli na periferiju?
Sve je više dokaza da se tržište nekretnina nalazi u prekretnici. U poslednjih nekoliko godina cene stanova su neprestano rasle, posebno u centralnim delovima gradova. Ovaj trend je doveo do značajnog preokreta – tražnja za stanovima se polako, ali sigurno, pomera ka periferiji. U ovom članku istražićemo zašto sve više ljudi bira mirnije lokacije daleko od gužve i buke gradskih središta i kako trenutne cene i ekonomski pritisci utiču na tržište nekretnina.
Zašto ljudi sve češće biraju periferiju?
Porast cene kvadrata u centru gradova iznedrio je novu grupu kupaca – one koji se sve više okreću periferijskim naseljima. Ova promena motivisana je nizom faktora, među kojima su:
- Više prostora za manje novca: Na periferiji, kvadrat stambenog prostora je značajno povoljniji. Mnogi kupci shvataju da za isti budžet na periferiji mogu priuštiti veći stan ili čak kuću, u odnosu na manji stan u centru.
- Potraga za mirnijim životom: Uz sve veći stres i ubrzan tempo gradskog života, sve je više onih koji traže mirnije okruženje, bliže prirodi. Periferna naselja obezbeđuju takav ambijent – manje buke, saobraćaja i zagađenja, što postaje sve privlačnija alternativa užurbanom centru.
- Rad na daljinu: Pandemija je ubrzala trend rada od kuće, zbog čega život u centru više nije nužan za mnoge. S obzirom na to da više ljudi može obavljati svoj posao iz bilo kog mesta, porast tražnje za životom van centra je postao prirodan.
Nove gradnje – velika ponuda, ali slaba tražnja
Dok tražnja za nekretninama na periferiji raste, situacija sa novim stanovima u centrima velikih gradova sve je složenija. Visoke cene stanogradnje prouzrokovale su skok cena novih stanova, čime su oni postali nedostupni za veliki deo kupaca. To je, u mnogim slučajevima, dovelo do zastoja prodaje.
Nove zgrade u centralnim delovima gradova ostaju prazne ili se nude po cenama koje većina kupaca ne može priuštiti. To je posebno izraženo kod luksuznih stanova, koji su, iako moderni i sa savremenim pogodnostima, jednostavno prevazišli finansijske mogućnosti prosečnih kupaca. Stanograditelji su suočeni s paradoksom: iako su ulaganja u novi stanogradnju visoka, tržište ne reaguje na očekivan način, ostavljajući mnoge novogradnje bez kupaca.
Cene stanogradnje u stalnom porastu
Porast cena građevinskog materijala, rada i drugih troškova tokom poslednjih nekoliko godina značajno je povećao ukupne troškove stanogradnje. Sa poskupljenjem energenata, kao i sirovina poput čelika, stakla i drvene građe, građevinski sektor suočava se sa visokim cenama, koje se automatski reflektuju na cenu novih nekretnina.
Zbog visokih troškova stanogradnje, mnogi kupci odustaju od novogradnje, okrećući se starijim stanovima ili opcijama na periferiji. Ova promena u ponašanju kupaca dovela je do trenda u kojem se sve više novoizgrađenih stanova ne može prodati, dok potražnja za stanovima izvan centralnih zona raste.
Budućnost tržišta nekretnina
Dok se neki segmenti tržišta suočavaju s viškom ponude i niskom potražnjom, periferna naselja postaju privlačna opcija za kupce koji traže povoljnije i mirnije rešenje. S obzirom na visoke cene centralnih stanova, kao i sve veći broj onih koji biraju rad na daljinu, predviđa se da će ovaj trend rasti i dalje.
Uprkos izazovima, tržište nekretnina se prilagođava promenama u ponašanju kupaca. Stanograditelji će, verovatno, u budućnosti razmatrati izgradnju povoljnijih, funkcionalnijih objekata u manje urbanim zonama, kako bi ispratili porast tražnje za mirnijim načinom života.
Periferija nudi kompromis između blizine grada i pristupačne cene – za mnoge kupce, to je budućnost stanovanja. Sa kontinuiranim promenama u tržištu nekretnina, ovo može biti prilika za novi razvoj i prilagođavanje kako bi tržište izašlo u susret potrebama savremenih kupaca.
