Kada brat pokloni sestri ili sestra bratu stan, kuću, zemljište, novac ili drugu imovinu, poklonoprimac najčešće plaća porez na nasleđe i poklon po stopi od 1,5%. Razlog je to što se braća i sestre, u odnosu na poklonodavca, nalaze u drugom naslednom redu.

Ipak, Zakon o porezima na imovinu predviđa određena oslobođenja. Najvažnije se odnosi na jedan stan koji brat ili sestra primaju na poklon, pod uslovom da su sa poklonodavcem neprekidno živeli u zajedničkom domaćinstvu najmanje godinu dana pre prijema poklona.

Oslobođenje, dakle, nije automatsko samo zato što su poklonodavac i poklonoprimac brat i sestra. Potrebno je ispuniti tačno određene zakonske uslove i dokazati ih pred nadležnom lokalnom poreskom administracijom.

Napomena: Informacije u članku zasnovane su na propisima dostupnim u septembru 2026. godine. Za konkretan slučaj treba proveriti važeći tekst propisa i praksu lokalne poreske administracije na čijoj teritoriji se nepokretnost nalazi.

Da li se plaća porez na poklon između brata i sestre?

U najvećem broju slučajeva – da. Kada brat pokloni sestri ili sestra bratu nepokretnost, poklonoprimac plaća porez po stopi od 1,5% na tržišnu vrednost primljene imovine.

Ovo pravilo primenjuje se na poklon:

stana;
kuće;
vikendice;
garaže;
zemljišta;
poslovnog prostora;
idealnog dela nepokretnosti;
prava na nepokretnosti koja su predmet oporezivanja.

Porez se ne obračunava na cenu koju poklonoprimac plaća, jer kod poklona nema naknade, već na tržišnu vrednost poklonjene imovine koju utvrđuje nadležni poreski organ.

Kom naslednom redu pripadaju brat i sestra?

Braća i sestre pripadaju drugom naslednom redu u odnosu na poklonodavca. U drugi nasledni red spadaju roditelji ostavioca i njihovo potomstvo, što obuhvata braću i sestre, odnosno njihove potomke pod uslovima iz Zakona o nasleđivanju.

Zbog toga se na porez na poklon između brata i sestre primenjuje stopa propisana za drugi nasledni red – 1,5%.

Za poređenje:

Situacija	Poreski tretman	Stopa/oslobođenje	Važna napomena
Jedan supružnik poklanja drugom	Oslobođeno	0%	Supružnik poklonodavca ne plaća porez na poklon
Roditelj poklanja detetu	Oslobođeno	0%	Dete je poklonoprimac prvog naslednog reda
Dete poklanja roditelju	Po pravilu se oporezuje	Najčešće 1,5%	Roditelj nije poklonoprimac prvog naslednog reda u odnosu na dete; oslobođenje za „roditelja ostavioca” odnosi se na nasleđe, ne automatski na poklon
Brat i sestra ispunjavaju uslove za oslobođenje na jedan stan	Oslobođeno	0%	Potrebno je najmanje godinu dana neprekidnog života u zajedničkom domaćinstvu pre poklona
Brat i sestra ne ispunjavaju uslove	Oporezuje se	1,5%	Porez plaća poklonoprimac
Treći ili dalji nasledni red	Oporezuje se	2,5%	Ako ne postoji posebno zakonsko oslobođenje
Poklon osobi koja nije u srodstvu	Oporezuje se	2,5%	Porez se računa na tržišnu vrednost poklona

Važeće stope od 1,5% i 2,5% utvrđene su članom 19. Zakona o porezima na imovinu.

Ko plaća porez na poklon?

Poreski obveznik je poklonoprimac, odnosno brat ili sestra koji primaju imovinu.

Ako brat poklanja stan sestri, sestra je poreski obveznik. Ako sestra poklanja deo kuće bratu, brat je poreski obveznik.

U ugovoru se može navesti ko će praktično snositi određene troškove, ali takav dogovor ne menja činjenicu da zakon poklonoprimca smatra obveznikom poreza na poklon.

Na koju vrednost se obračunava porez?

Prema članu 16. Zakona o porezima na imovinu, osnovicu poreza na poklon predstavlja tržišna vrednost imovine na dan nastanka poreske obaveze, koju utvrđuje nadležni poreski organ.

To znači da vrednost navedena u ugovoru o poklonu nije uvek konačna poreska osnovica.

Lokalna poreska administracija može da koristi podatke o:

lokaciji nepokretnosti;
površini i nameni;
stanju i starosti objekta;
spratu, pristupu i infrastrukturi;
cenama uporedivih nepokretnosti;
evidentiranim prometima u istoj ili sličnoj zoni;
suvlasničkom udelu koji se prenosi;
drugim okolnostima koje utiču na tržišnu vrednost.

Ako je vrednost iz ugovora niža od realne tržišne vrednosti, nadležni poreski organ nije dužan da je prihvati. Konačnu osnovicu i iznos obaveze utvrđuje poreskim rešenjem.

Kolika je stopa poreza na poklon između brata i sestre?

Ako ne postoji pravo na oslobođenje, primenjuje se stopa od 1,5%.

Osnovna formula glasi:

Tržišna vrednost poklonjene imovine × 1,5% = porez na poklon

Kod poklona dela nekretnine bratu ili sestri porez se ne računa na vrednost cele nepokretnosti, već na tržišnu vrednost udela koji se poklanja.

Na primer, ako se poklanja jedna polovina kuće, prvo se utvrđuje tržišna vrednost te polovine, a zatim se na nju primenjuje stopa od 1,5%.

Primer obračuna poreza na poklon stana od 80.000 evra

Pretpostavimo da brat poklanja sestri stan čiju je tržišnu vrednost nadležni poreski organ utvrdio na 80.000 evra. Brat i sestra nisu živeli u zajedničkom domaćinstvu najmanje godinu dana, pa nema oslobođenja.

Za ilustraciju ćemo upotrebiti okvirni kurs od 117,20 dinara za jedan evro:

tržišna vrednost stana: 80.000 evra;
vrednost u dinarima: 80.000 × 117,20 = 9.376.000 dinara;
poreska stopa: 1,5%;
porez: 9.376.000 × 0,015 = 140.640 dinara.

Poklonoprimac bi u ovom primeru platio približno 140.640 dinara poreza.

Ovo je ilustrativan obračun. Za poresku osnovicu nije presudan proizvoljno izabrani kurs niti vrednost koju stranke navedu u ugovoru. Konačnu tržišnu vrednost u dinarima i porez utvrđuje nadležna lokalna poreska administracija.

Primer: poklon polovine kuće bratu ili sestri

Pretpostavimo da cela kuća ima tržišnu vrednost od 12.000.000 dinara, a sestra poklanja bratu svoj idealni udeo od jedne polovine.

Obračun bi izgledao ovako:

tržišna vrednost cele kuće: 12.000.000 dinara;
vrednost poklonjene polovine: 6.000.000 dinara;
poreska stopa: 1,5%;
porez: 6.000.000 × 0,015 = 90.000 dinara.

Brat bi, ako nema pravo na oslobođenje, platio približno 90.000 dinara.

Kod suvlasničkih udela tržišna vrednost ne mora u svakom slučaju predstavljati samo matematički procenat vrednosti cele nepokretnosti. Konačnu procenu vrši nadležni poreski organ, uzimajući u obzir konkretan predmet poklona.

Kada brat ili sestra mogu biti oslobođeni poreza na poklon

Član 21. Zakona o porezima na imovinu propisuje da porez ne plaća poklonoprimac drugog naslednog reda na jedan na poklon primljeni stan, ako je sa poklonodavcem neprekidno živeo u zajedničkom domaćinstvu najmanje jednu godinu pre prijema poklona.

Za oslobođenje, prema tome, moraju zajedno biti ispunjeni sledeći uslovi:

Poklonoprimac pripada drugom naslednom redu.
Predmet poklona je stan.
Oslobođenje se koristi za jedan stan.
Poklonoprimac je sa poklonodavcem živeo u zajedničkom domaćinstvu.
Zajedničko domaćinstvo je trajalo neprekidno najmanje godinu dana pre prijema poklona.

Zakon domaćinstvo definiše kao zajednicu života, privređivanja i trošenja ostvarenih prihoda. Zbog toga ista prijavljena adresa može biti važan dokaz, ali sama po sebi ne mora u svakom slučaju dokazati sve elemente zajedničkog domaćinstva.

Kao dokazi mogu se tražiti:

uverenja o prebivalištu;
izvodi ili podaci iz evidencije prebivališta;
računi i druga dokumenta na istoj adresi;
izjave članova domaćinstva;
dokazi o zajedničkom podmirivanju troškova;
drugi dokazi koje zatraži poreski organ.

O ispunjenosti uslova odlučuje lokalna poreska administracija na osnovu svih činjenica i dokaza.

Da li oslobođenje obuhvata kuću i zemljište?

Zakonska odredba govori o jednom stanu. Zato ne treba automatski pretpostaviti da isto oslobođenje obuhvata kuću za stanovanje, vikendicu, poslovni prostor, garažu ili građevinsko zemljište.

Postoji i posebno oslobođenje za poklonoprimca poljoprivrednika drugog naslednog reda. Ono se može primeniti kada poklonjena imovina služi za obavljanje poljoprivredne delatnosti i kada je poklonoprimac sa poklonodavcem neprekidno živeo u domaćinstvu najmanje godinu dana pre poklona.

Kod poklona kuće sa zemljištem ili više različitih nepokretnosti preporučljivo je pre overe zatražiti mišljenje nadležne lokalne poreske administracije ili poreskog stručnjaka.

Šta ako se poklanja više stanova?

Ako poklonoprimac drugog naslednog reda istovremeno prima više od jednog stana, oslobođenje se ne primenjuje na sve stanove.

Prema zakonu, oslobođenje se primenjuje na stan u kome je poklonoprimac imao prebivalište na dan prijema poklona. Ako nije imao prebivalište ni u jednom od tih stanova, oslobođenje se odnosi na stan najmanje površine.

Kako izgleda postupak kod javnog beležnika?

Ugovor kojim se prenosi svojina na nepokretnosti mora imati zakonom propisanu formu. Stranke mogu doneti ugovor koji je sastavio advokat ili zatražiti da ga sačini javni beležnik, u zavisnosti od vrste posla i potrebne forme.

Pre overe treba proveriti:

identitet ugovornih strana;
vlasništvo poklonodavca;
tačne katastarske podatke;
postojanje hipoteka, zabeležbi i drugih tereta;
bračni status poklonodavca;
da li je nepokretnost njegova posebna ili zajednička imovina;
da li ugovor sadrži bezuslovnu dozvolu za upis poklonoprimca;
eventualno zadržavanje prava doživotnog plodouživanja.

Detaljnije informacije o sadržini i potrebnim ispravama nalaze se u vodiču o tome kako se sastavlja i overava ugovor o poklonu nepokretnosti.

Kada javni beležnik sastavi, overi ili potvrdi ispravu, dužan je da je u roku od 24 sata elektronski dostavi katastru. Katastar zatim ispravu i poreske podatke prosleđuje nadležnom poreskom organu.

Da li poklonoprimac podnosi poresku prijavu?

Za poklon prava na nepokretnosti ostvaren na osnovu isprave koju je sastavio, overio ili potvrdio javni beležnik, poklonoprimac po pravilu ne podnosi posebnu poresku prijavu.

Javni beležnik dostavlja:

ispravu o poklonu;
izjašnjenje poklonoprimca o mogućem poreskom oslobođenju;
dokaze koji su mu predati;
podatke potrebne za utvrđivanje obaveze.

Ako svi dokazi nisu dostavljeni kod beležnika, lokalna poreska administracija može naknadno da ih zatraži. Ako ih poklonoprimac ne dostavi u ostavljenom roku, može se smatrati da nije dokazao pravo na oslobođenje.

U slučajevima koji nisu obuhvaćeni automatskim dostavljanjem preko javnog beležnika, prijava se podnosi u roku od 30 dana od nastanka poreske obaveze. Za nepokretnost se podnosi poreskom organu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nepokretnost nalazi.

Od 1. januara 2025. jedinice lokalne samouprave u celosti utvrđuju, naplaćuju i kontrolišu porez na nasleđe i poklon. Zbog toga starija uputstva koja građane upućuju isključivo na republičku Poresku upravu više ne opisuju potpuno aktuelnu nadležnost.

Kada nastaje i kada se plaća poreska obaveza?

Kod poklona poreska obaveza najčešće nastaje:

danom zaključenja ugovora o poklonu;
danom overe izjave ili zaključenja drugog akta kojim se imovina prenosi bez naknade;
danom prijema poklona ako pisani ugovor nije zaključen;
u posebnim slučajevima, na drugi dan predviđen zakonom.

Ako je na poklonjenoj nepokretnosti ustanovljeno pravo plodouživanja, zakon predviđa posebno pravilo: poreska obaveza nastaje ranijeg od dana prestanka plodouživanja ili dana otuđenja nepokretnosti.

Porez se plaća po prijemu poreskog rešenja, u roku navedenom u njegovoj pouci i dispozitivu. Ne treba samostalno uplaćivati iznos dobijen okvirnim obračunom pre nego što su poznati zvanična osnovica, poziv na broj i račun javnih prihoda.

Troškovi prenosa nekretnine između brata i sestre

Pored poreza na poklon, mogu nastati troškovi:

sastavljanja ugovora kod advokata ili javnog beležnika;
solemnizacije ugovora;
materijalnih troškova javnog beležnika;
pribavljanja dodatnih isprava;
upisa prava svojine u katastar;
upisa ili brisanja plodouživanja i drugih prava;
prevoda ili punomoćja, ako su potrebni.

Prema javnobeležničkoj tarifi koja je važila u vreme istraživanja, vrednost jednog boda iznosi 180 dinara bez PDV-a. Broj bodova zavisi od tržišne vrednosti pravnog posla, dok solemnizacija nejavne isprave iznosi 60% nagrade iz odgovarajućeg tarifnog razreda. Za braću i sestre nije predviđeno tarifno umanjenje koje se primenjuje na određene poklone između roditelja i deteta.

Na primer, kod nepokretnosti vredne 9.376.000 dinara osnovna tarifa spada u razred od 7.000.001 do 10.000.000 dinara, za koji je propisano 240 bodova:

puna nagrada: 240 × 180 = 43.200 dinara bez PDV-a;
solemnizacija privatne isprave: 60% od 43.200 = 25.920 dinara bez PDV-a;
sa PDV-om: približno 31.104 dinara;
dodatno se mogu obračunati materijalni i drugi opravdani troškovi.

Ako javni beležnik sastavlja javnobeležnički zapis, obračun nije isti kao kada samo solemnizuje već sastavljen ugovor. Zato je najbolje unapred dostaviti podatke kancelariji javnog beležnika i zatražiti tačan predračun. Katastarske i druge administrativne takse takođe treba proveriti neposredno pre zaključenja ugovora.

Važeću tarifu objavljuje Javnobeležnička komora Srbije.

Poklon novca između brata i sestre

Porez na nasleđe i poklon može se odnositi i na poklonjeni:

gotov novac;
štedni ulog;
bankarski depozit;
novčano potraživanje;
digitalnu imovinu;
pravo intelektualne svojine;
druge stvari i prava obuhvaćene zakonom.

Poklon novca, prava ili određenih pokretnih stvari od istog lica do ukupne vrednosti od 100.000 dinara u jednoj kalendarskoj godini, po svakom od zakonskih osnova, izuzet je od oporezivanja. Kada vrednost prelazi taj prag, poreski tretman treba proveriti prema tačnoj vrsti poklona i zbiru poklona dobijenih od istog lica tokom godine.

Kod većih iznosa preporučljivo je zaključiti pisani ugovor i novac preneti preko bankovnog računa, kako bi poreklo sredstava i osnov prenosa mogli jasno da se dokažu.

Poklon automobila između brata i sestre

Poklon upotrebljavanog automobila takođe može biti predmet poreza na nasleđe i poklon. Obveznik je brat ili sestra koji primaju vozilo, a u odsustvu oslobođenja primenjuje se stopa od 1,5%.

Vrednost upotrebljavanog motornog vozila ne određuje se na isti način kao vrednost stana ili kuće. Zakon propisuje formulu koja uzima u obzir:

radnu zapreminu motora;
snagu motora u kilovatima;
broj navršenih godina starosti vozila.

Zbog toga cena navedena u ugovoru nije jedini niti odlučujući podatak za poreski obračun.

Može li ugovor o poklonu da se opozove?

Ugovor o poklonu se ne može opozvati samo zato što se poklonodavac predomislio. U sudskoj praksi opoziv ili raskid može doći u obzir u ograničenim situacijama, naročito zbog:

grube nezahvalnosti poklonoprimca;
ozbiljnog osiromašenja poklonodavca;
neispunjenja naloga ili tereta iz ugovora;
mana volje, prevare, pretnje ili zablude;
ništavosti ili rušljivosti ugovora;
povrede prava nužnih naslednika.

Uslovi zavise od činjenica, sadržine ugovora i sudske prakse. Zbog toga klauzula da poklonodavac može opozvati poklon „kad god poželi” ne obezbeđuje nužno takvo pravo.

Ako poklonodavac želi da nastavi da koristi stan ili kuću, praktično rešenje može biti zadržavanje prava doživotnog plodouživanja. Takvo pravo mora biti pravilno ugovoreno i upisano u katastar.

Razlika između poklona, nasleđivanja, kupoprodaje i doživotnog izdržavanja

Poklon

Vlasništvo se prenosi bez naknade, za života poklonodavca. Poklon može uticati na budući nužni deo naslednika.

Nasleđivanje

Imovina prelazi na naslednike posle smrti vlasnika, na osnovu zakona ili testamenta. Poreski tretman zavisi od naslednog reda i mogućih oslobođenja.

Kupoprodaja

Kupac plaća ugovorenu cenu, a prenos može biti predmet poreza na prenos apsolutnih prava ili PDV-a. Fiktivna prodaja kojom se prikriva poklon može izazvati poreske i druge pravne probleme.

Ugovor o doživotnom izdržavanju

Davalac izdržavanja preuzima ugovorene obaveze prema primaocu, a imovina obuhvaćena ugovorom po pravilu ne ulazi u zaostavštinu primaoca izdržavanja. To nije poklon i ima potpuno drugačije pravne posledice. Ugovor ne treba zaključivati samo radi izbegavanja poreza ako stvarna obaveza izdržavanja ne postoji.

Da li poklonjeni stan postaje zajednička imovina supružnika?

Prema članu 168. Porodičnog zakona, imovina koju supružnik tokom braka stekne nasleđem, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim pribavlja isključivo prava predstavlja njegovu posebnu imovinu.

Ako sestra od brata dobije stan na poklon, taj stan po pravilu nije automatski zajednička imovina nje i njenog supružnika.

Drugi supružnik ipak može imati određena potraživanja ako je svojim doprinosom tokom zajedničkog života znatno ili neznatno uvećao vrednost posebne imovine. Zbog toga kasnija ulaganja u poklonjenu nekretninu mogu biti pravno značajna.

Kako poklon utiče na nužni deo naslednika?

Poklanjanje nepokretnosti za života ne znači da će poklon uvek biti bez uticaja na buduće nasleđivanje.

Prilikom obračuna nužnog dela mogu se uzeti u obzir pokloni koje je ostavilac učinio zakonskim naslednicima, kao i određeni pokloni drugim licima. Ako je nužni deo povređen, nužni naslednici mogu tražiti dopunu njegove vrednosti, a pod zakonskim uslovima i vraćanje poklona.

Poklon učinjen bratu ili sestri može se zato razmatrati u ostavinskom ili parničnom postupku posle smrti poklonodavca. Pre poklanjanja vredne nepokretnosti treba proveriti položaj potomaka, supružnika i drugih mogućih nužnih naslednika.

Više informacija o posebnoj i zajedničkoj imovini supružnika pruža Porodični zakon, dok pravila o nužnom delu uređuje Zakon o nasleđivanju.

Dokumentacija koja može biti potrebna

Pre odlaska kod javnog beležnika pripremite:

lične karte poklonodavca i poklonoprimca;
dokaz o vlasništvu poklonodavca;
tačne podatke o nepokretnosti iz katastra;
nacrt ugovora o poklonu, ako ga je već sastavio advokat;
izvod iz matične knjige rođenih ili drugi dokaz o srodstvu;
dokaz o zajedničkom domaćinstvu, ako se traži oslobođenje;
podatke o bračnom statusu i poreklu imovine;
saglasnost supružnika kada je nepokretnost zajednička imovina;
dokumentaciju o plodouživanju, teretima ili drugim pravima;
dodatne dokaze koje zatraže javni beležnik, katastar ili poreski organ.

Pre overe treba pitati javnog beležnika koji dokumenti mogu biti pribavljeni elektronski, a koje stranke moraju doneti.

Najčešće greške kod poklona između brata i sestre

Pretpostavka da se porez nikada ne plaća

Braća i sestre nisu automatski oslobođeni. Osnovna stopa za drugi nasledni red iznosi 1,5%.

Prijavljeno prebivalište se poistovećuje sa domaćinstvom

Ista adresa je važna, ali zakon domaćinstvo određuje kao zajednicu života, privređivanja i trošenja prihoda. Poreski organ može tražiti dodatne dokaze.

U ugovor se unosi nerealno niska vrednost

Porez se obračunava prema tržišnoj vrednosti koju utvrđuje nadležni organ, a ne nužno prema vrednosti koju navedu brat i sestra.

Zanemaruju se tereti na nepokretnosti

Poklon ne briše automatski hipoteku, plodouživanje, zabeležbu spora ili druga upisana prava.

Ne proverava se da li je nepokretnost zajednička imovina supružnika

Ako je nekretnina stečena radom u braku, upis samo jednog supružnika ne mora uvek značiti da on može samostalno da je pokloni.

Ne razmatra se nužni deo

Poklon može kasnije biti uzet u obzir pri obračunu naslednih prava i postati predmet spora.

Dokazi za oslobođenje dostavljaju se prekasno

Poklonoprimac treba kod javnog beležnika da se izjasni da traži oslobođenje i da blagovremeno preda raspoložive dokaze.

Česta pitanja o porezu na poklon između brata i sestre

Koliki je porez kada brat pokloni stan sestri?

Ako nema zakonskog oslobođenja, porez iznosi 1,5% tržišne vrednosti stana koju utvrdi nadležna lokalna poreska administracija.

Da li su brat i sestra automatski oslobođeni poreza?

Nisu. Oslobođenje za jedan stan postoji ako su neprekidno živeli u zajedničkom domaćinstvu najmanje godinu dana pre prijema poklona.

Da li ista prijavljena adresa garantuje oslobođenje?

Ne mora da garantuje. Prebivalište je značajan dokaz, ali poreski organ može proveravati da li je stvarno postojala zajednica života, privređivanja i trošenja prihoda.

Da li oslobođenje važi za kuću?

Zakon kod ovog oslobođenja izričito navodi jedan stan. Primenu na kuću ne treba pretpostavljati bez provere konkretnog slučaja kod nadležnog poreskog organa.

Ko plaća porez – brat koji poklanja ili sestra koja prima poklon?

Porez plaća poklonoprimac. Ako brat poklanja sestri, poreski obveznik je sestra.

Da li se porez računa prema vrednosti iz ugovora?

Ne nužno. Poreska osnovica je tržišna vrednost na dan nastanka obaveze, koju utvrđuje nadležni poreski organ.

Da li se plaća porez kada se poklanja samo polovina stana?

Da, ako nema oslobođenja. Porez se obračunava na tržišnu vrednost poklonjenog suvlasničkog udela, a ne na vrednost cele nepokretnosti.

Mora li poklonoprimac da podnese prijavu posle overe kod notara?

Za poklon nepokretnosti na osnovu isprave koju je sastavio, overio ili potvrdio javni beležnik posebna prijava se po pravilu ne podnosi. Dokumentacija se elektronski prosleđuje katastru i poreskom organu.

Može li poklonodavac da zadrži pravo stanovanja?

Može ugovoriti pravo doživotnog plodouživanja ili drugo odgovarajuće pravo, koje treba precizno navesti u ugovoru i upisati u katastar. To može uticati na trenutak nastanka poreske obaveze.

Da li poklonjeni stan pripada i supružniku poklonoprimca?

Po pravilu ne. Imovina stečena poklonom predstavlja posebnu imovinu supružnika koji ju je dobio, uz moguće zahteve drugog supružnika ako je doprineo povećanju njene vrednosti.

Pre overe proverite porez, vlasništvo i nasledne posledice

Porez na poklon između brata i sestre najčešće se plaća po stopi od 1,5% na tržišnu vrednost poklonjene imovine. Najvažnije oslobođenje odnosi se na jedan stan, ali samo kada je poklonoprimac sa poklonodavcem neprekidno živeo u zajedničkom domaćinstvu najmanje godinu dana pre poklona.

Pre potpisivanja ugovora treba proveriti vlasničko stanje, bračnu imovinu, eventualne terete, pravo na poresko oslobođenje i mogući uticaj poklona na nužni deo. Konačnu tržišnu vrednost i iznos poreza utvrđuje nadležna lokalna poreska administracija, dok javnobeležnički i katastarski troškovi zavise od vrednosti i sadržine pravnog posla.